Otpad se na osnovu mesta nastanka deli na komunalni, komercijalni i industrijski, a na osnovu svojih osobina deli na opasan, neopasan i inertni.
Opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i poseduje najmanje jednu opasnu osobinu. Opasne osobine otpada objašnjene su u Bazelskoj konvenciji kao toksičnost, ekotoksičnost, zapaljivost, korozivnost, reaktivnost, infektivnost itd.
Zbrinjavanje opasnog otpada podrazumeva izradu i sprovođenje plana upravljanja opasnim otpadom. U okviru plana detaljno se definišu mere i postupci prilikom sakupljanja, skladištenja, transporta, tretmana i odlaganja opasnog otpada na deponje opasnog otpada.
Neopasan otpad je svaki otpadni materijal koji poseduje osobine koje ne utiču štetno na životnu sredinu i zdravlje ljudi, i ne poseduje nijednu od karakteristika opasnog otpada.
Zbrinjavanje neopasnog otpada takođe podrazumeva izradu i sprovođenje plana upravljanja neopasnim otpadom. Neopasan otpad se, nakon izdvajanja materijala koje se koriste kao sekundarne sirovine, može tretirati na isti način kao komunalni otpad.
